Обавештавамо вас да је Патријаршија Српске православне цркве поднела тужбу против грађана, станара насеља Степа Степановић, оних који су приликом последњег покушаја изградње цркве брвнаре у центру насеља протестовали против кршења закона. Имеђу осталих, Патријаршија је тужбу поднела против трудиница и мајки с малом децом, оптуживши их чак како злоупотребљавају своју децу. У свом слепилу и среброљубљу, овом акцијом – незапамћеном у досадашњој историји нашег народа и Српске православне цркве – Патријаршија очито жели да путем финансијског исцрпљивања грађана овог насеља, обезбеди себи услове за наставак започетог посла – насилне изградње цркве брвнаре, звоника са палионицом свећа и котларнице. У другој фази планирана је изградње црквене стамбене зграде.
С обзиром на то да се већ дуго у јавности, од стране Патријаршије и директора Патријаршијске управне канцеларије Стојадина Павловића, шпекулише и износе полуистине, а сложени вишегодишњи проблеми се тумаче из аспекта којим се свесно прикрива стварно стање, у даљем тексту наводимо само и искључиво чињенице које прате овај скандал, а које датирају још од 2014. године. Наиме, у последње време у иступима директора Патеријаршијске управне канцеларија Стојадина Павловића наводи се како Патријаршија има све потребне дозволе и цркву гради на својој парцели која јој је враћена реституцијом, док се грађани боре против цркве и своје вере. Међутим, чињенице су сасвим другачије:
- Грађани се не боре против цркве, како се то представља, већ против кршења закона. Заправо, Патријаршији није од стране државе враћена било каква парцела у нашем насељу, јер она никада није била у власништву цркве. Ова грађевинска парцела – планским докуметима предвиђена за здравствену станицу – Патријаршији је једноставно дата. Тиме је најдиректније прекршен Закон о реституцији, који недвосмислено прописује да грађевинска парцела предодређена за јавну намену не може бити предмет реституције.
- Патријаршија је без било каквих дозвола започела изградњу цркве још 2014. године; грађани су зауставили дивљу градњу и нелегалну узурпацију земљишта од стране непознатих људи. Тада је од актуелне београдске власти договорено да се организује референдум поводом овог питања, који никада није одржан. Стојадин Павловић, као директор Патријаршијеске управне канцеларије, до сада није оптужен због реализације нелегалне градње цркве брвнаре.
- Када је прекршен Закон о реституцији, те на основу тога издата грађевинска дозвола, Патријаршија је 2018. године одбијајући дијалог са грађанима, поново започела градњу и чак без основе присвојила суседну грађевинску парцелу; оградила је и довела даноноћно приватно обезбеђење. Непознати униформисани људи су неколико месеци ограничавали слободу кретања грађанима насеља, све док под притиском ограда није скинута, а обезбеђење повучено. Никада до сада Стојадин Павловић, као директор Патријаршијеске управне канцеларије није био оптужен овим поводом.
Закључци поводом овог скандала су недвосмислени:
- Тужбом против грађана који се боре против кршења закона нарушен је морални интегритетПатријаршије; уместо да стане на страну народа који је преварен и који не тражи никакав луксуз и чуда, она гледа сопствене интересе, прети људима и тужи их. Патријаршија се понаша себично, саможиво и лицемерно.
- Проблеми са којима се боре грађани насеља Степа Степановић су многобројни и трају од формирања насеља – већ осам година. С једне стране су моћници – Грађевинска дирекција Србије као инвестиитор/преварант – с друге стране је беспомоћни народ. Црква је овде стала на страну моћникаиако би, по природи ствари, требало да буде на страни слабијих и праведних!
- Многобројни верници насеља Степа Степановић се осећају изневерено од Патријаршије, против које нису ништа имали, али их она гази у слепој борби за сопствени интерес.
- У овом насељу на ободу града станује честити, скроман народ, који живи искључиво од свог знања и рада. Црква је овим скандалом, посебно тужбама против трудница и мајки с малом децом, постала део завере моћника против „малог човека“. Стојадин Павловић у својим јавним наступима пребројава грађане нашег насеља на вернике и невернике, назива их богоборцима, да су гори од Турака итд. Тиме урушава темеље православне вере и Српске православне цркве и води некакву своју, само њему познату борбу против народа.
Очито живимо у парадоксалном времену, у којем они који отворено крше законе и нескривено се бахато понашају – не одговарају за своја недела. Од државе, Патријаршија очекује поклањање грађевинских парцела које јој не припадају, као и обезбеђивање услова за финансијско исрпљивање грађана, управо оних који се боре против кршења закона. У овом најприземнијем договору државе и Стојадина Павловића, као директора Патријаршијске управне канцеларије, грађани насеља Степа Степановић неће учествовати, али исто тако неће одустати од борбе за своја права.